Prvi juli 2002. godine bice upisan crnim slovima u istoriji Partizana kao dan kada su, sve sto u tom istom sportskom drustvu i valja - pravi, iskreni navijaci, na najpodmukliji nacin uvedeni u klopku-trougao: uprava-7,5 agenata-zandari. Reci koje bi mogle da opisu u potpunosti desavanja tog popodneva, nema dovoljno, ali zahvaljujuci fotografijama koje dokumentuju dogadjaje, lakse ce biti svakome ko nije prisustvovao navedenom dogadjaju, da shvati sta se zaista desilo ispred i oko stadiona Partizana.

Ujedinjeni GROBARI su za utakmicu na kojoj je trebalo da se proslavi titula prvaka drzave pripremili koreografiju, nesto pirotehnike i sto je najvaznije sasvim dovoljan broj ljudi koji su bili spremni da u potpunosti zbrisu sa navijacke scene nekolicinu sitnih sibicara, debelih tapkarosa i maloletnika kupljenih sa lose izradjenim salovima i majicama - u dve reci: Glodare 1970.

Okupljanje nasih ekipa pocelo je, moze se slobodno reci, od ranih jutarnjih casova jer je dobar deo navijaca dolazio iz Republike Srpske, Crne Gore i drugih delova Srbije. Polako ali sigurno pravile su se grupe koje su u odredjeno vreme trebalo da se "sliju" na mesto koje je unapred bilo "obelezeno" za polazak. Posle grupisanja i kratkotrajnih priprema, sa dobrog starog mesta okupljanja krenuli smo ka nasem stadionu. Put je kao i uvek bio zanimljiv i ono sto je ovaj odlazak cinio drugacijim od prethodnih, bilo je to sto uz put, do samog stadiona, nismo videli apsolutno ni jednog zandara. (Kasnije se ispostavilo da su neki od kerova u civilu bili medju nama. Nema veze, sada ih bar imamo "u kartoteci".) Nekoliko puta se stajalo kako bismo zbili redove, i kada smo se priblizili "mostu" na zapadnoj tribini, poslednji put se stalo, pripremilo za "eventualni" okrsaj i krenulo ka Jugu...

U trenutku kada smo poceli da silazimo niz stepenice koje vode ka Jugu, zapocela je pesma "Mars na Drinu" koja je zaista sjajno odjekivala i podizala nivo adrenalina pripremajuci nas za zadavanje smrtonosnog udarca bagri iz agencije. Jos nekoliko sekudni i tu smo. Veliki "fajteri" poput tih spodoba iz agencije prekrstenih ruku i punih gaca uspeli su nekako da odstoje na nogama dok im nismo u potpunosti prisli. U tom trenutku poceli su verbalni napadi i posle nekoliko sekundi, kada smo konacno shvatili da je prilika idealna da ih sve sameljemo, pocela je tuca. Verovatno bi se sve odvijalo znatno krace jer su agent jugend poceli da beze a uplasena matora agenterija da se povlaci, da se u tom trenutku nisu pocele pojavljivati specijalne zandarske jedinice za suzbijanje demonstracija i u punoj ratnoj opremi poceli da napadaju nasu ekipu.

I pored tolikih policijskih snaga, dzakovi mesa iz agencije nisu bili sigurni da li da udare ili da sacekaju da zandari odrade ceo posao za njih. Ipak je to bila namestaljka, ipak je uprava urgirala da se pubovi pojave u broju koji premasuje i onaj kada je u pitanju derbi i pun stadion, pa su Kopriv(c)ica, Majk i ostale sluge uprave pomislile da je tako najbolje. Kada su shvatili da je vrag odneo salu a da se nasa ekipa nikako ne povlaci, odlucili su da svoju hrabrost iskazu tako sto ce pobacati sve sto imaju od pirotehnike. Jedini je neki tamo Rilak drzao baklju u jednoj ruci a dve plasticne sipke u drugoj. Kako se baklji blizio kraj tako je i hrabrost izlazila iz tog krhkog deckica, koji je pomoc zatrazio od okolnih kerova koji su odavno presli u fazu B. a koja je predstavljala hapsenje svakoga ko ima bilo kakvo obelezje ujedinjenih GROBARA i JUZNOG FRONTA.

O potpunoj namestaljci i protekciji bagre iz ekipice glodari 1970 govori i cinjenica da je toga dana, kada se do sada najpodmukliji scenario uprave iz Humske realizovao, uhapseno 39 nasih clanova a ni jedan iz agencije!!! Iz ovakvog stanja stvari proizilazi da smo se medjusobno tukli. Smesno, ili zalosno, ne znamo, ali je istina da se zapravo nista drasticno nije dogodilo od "5. oktobra" cim bande i dalje haraju, samoproklamovani marsali naredjuju, kupuju sve sto se moze ali i sto se ne moze kupiti a zandari u malo promenjenim ulogama ponovo slusaju iste one koje su slusali i pre revolucije.

Situacija u kojoj se nalaze svi koji vole crno-belu boju slicna je u mnogome onoj koja se zbivala poslednjih 50 godina u nasoj drzavi. Slicne su uloge, slicne reakcije tih "Milosevica u malom", veoma podseca ova nasa borba na onu koja se odvijala decenijama protiv komunista, ali trebalo bi da se cuvaju svi oni, jer ce im biti slican i kraj kao sto je to bilo i onima iz prethodne vlasti! Slican i mnogo brzi!

Web Crew

Na sledecoj stranici mozete pogledati 15 -ak agenata "heroja" koji zahvaljujuci svojoj novoj i jedinoj brojnoj podgrupi "Zandari 1970" hrabro, na rastojanju od 10 metara "jurisaju" prema "sacici" od nekoiko stotina ujedinjenih GROBARA.  (Zbog ekskluzivnosti materijala, postavili smo 18 fotografija u punom formatu, te se moze desiti da se stranica duze ucitava-min. 5 minuta).