Da ruski Ural nije dan ranije pobedio Taukeramiku i da su kosarkasi Partizana potom "u paklu ‘Pionira" savladali Asvel, crno-beli bi ostvarili deo ambicija uprave u ovoj sezoni. Medjutim, bez obzira na ljubav prema tom klubu, cini se da je za buducnost tima, kluba a i srpske kosarke ispadanje iz najkvalitetnijeg evropskog klupskog takmicenja bolja varijanta.

Naime, plasman u drugi krug Evrolige svakako bi bio podvig ovog tima (mladog, neiskusnog, tek oformljenog…), ali bi mogao da posluzi kao alibi za sve ono lose sto se dogodilo od pocetka sezone. Ovako ce pametni ljudi, koji su ulozili svoj novac u formiranje ekipe i renoviranje kluba, imati objektivnu sliku kakve su objektivne mogucnosti ove generacije i sta jos treba uraditi da bi se ostvario krajnji cilj – titula sampiona Evrolige u narednih pet godina.

Kosarkasi Partizana zavrsili su ucesce u ovogodisnjem ciklusu Evrolige porazom od Asvela u "Pioniru" (82:88) i ostvarili najcrnje prognoze koje su dali pesimisti posle fantasticnih uspeha u prvih sedam kola. Da podsetimo, ostvareno je pet pobeda, uz samo dva poraza (Skavolini i AEK). O kakvom se uspehu radi, dovoljno govori i cinjenica da je bilo moguce ostvariti plasman u drugi krug i posle samo dve pobede u poslednjih sedam utakmica.

Pocelo je ocekivanom pobedom protiv Ostendea u "Pioniru" i ocekivanim porazom od AEK u Atini. I to su dve utakmice koje su najobjektivnije govorile o mogucnostima ekipe.

Medjutim, usledila je serija iznenadjujucih uspeha. Redom su pobedjivane ekipe koje su objektivno mnogo kvalitetnije Ural i Taukeramika i favorizovani Asvel u Francuskoj. Trijumf nad Cibonom bio je veliki poklon "grobarima", a poraz od Skavolinija samo je trezvenima bio opomena da u nastavku takmicenja nece biti bas sve tako idealno.

Poraz u 8. kolu od Ostendea se ispostavio kao odlucujuci. Prosto je neverovatno sta igraci nisu pretvorili u nova dva boda. Posle svih budalastina tokom 40 minuta, sreca se osmehnula i Veselin Petrovic je imao priliku da par sekundi pre kraja obezbedi pobedu. Kapiten je promasio oba penala (niko mu nije zamerio, ali su svi zamerili treneru zbog toga?!), potom napravio besmislen faul posle kojeg su Belgijanci dosli do produzetka i neocekivane pobede.

Posle ove utakmice ekipa je poprimila potpuno drugaciji karakter. Dok je u pocetnoj fazi ovog takmicenja igrala relativno solidno u odbrani, od gostovanja u Ganu Partizan se pretvorio u ekipu koja se oslanja na sut Vlada Scepanovica i ostatka ekipe. Pa ako ne krene sve da ulazi u protivnicki kos, gotovo je. To se najbolje videlo u Permu, kada je sut za tri poena crno-belih upropastio Ural, jednu od najboljih ekipa u Evropi.

I dok je protiv AEK i Taukeramike postojao nagovestaj zelje da se borbenoscu kompenzuje kvalitet, u poslednja tri kola to nije vise bila ekipa sa karakterom. U Zagrebu Partizan je porazen na tribinama "Doma Drazen Petrovic". I Vesa Petrovic je posle priznao da su se mnogi igraci uplasili atmosfere koju su stvorili navijaci Dinama. Bilo je ocigledno da je najbolji igrac crno-belih bio kapiten, koji do tada nije pokazao formu iz prosle sezone zbog duge pauze, ali je u Zagrebu imao nesto izmedju nogu.

Skavolini je bio poslednja prilika da se osigura plasman bez obzira na druge rezultate, a u Pezaru smo mogli da vidimo potpuno odsustvo motiva osim kod najmladjih – Vujanica i Krstica.

Desavanja u "Pioniru" prilikom gostovanja Asvela samo je slag na torti haoticne epizode u Evroligi. Navijaci, igraci, Vujosevic, Tanjevic niko nije bio siguran sta treba da radi. Navijaci vredjaju upravu, igrace i navijace, potom ih bodre, a stignu i da se potuku medjusobno. Igraci pocnu u stilu "bas mi se jebe", a onda se uplase navijaca i pocnu da se bacaju po parketu. Vujosevic je prica za sebe, a Tanjevic sve vise podseca na Vujadina Boskova.

Ostaje da se u sledecoj sezoni, ukoliko izborimo ucesce u Evroligi, Partizan mnogo bolje pripremi za ovo takmicenje zato sto ugled kluba zahteva. U ovom trenutku na tom nivou su uprava i navijaci. Pitanje trenera je pre svega stvar ljudi koji vode klub. Oni su ulozili pare, a i da nije to u pitanju sigurno je da Divac, Danilovic i Paspalj najbolje znaju da li je Vujosevic strucnjak koji moze da stvori ekipu za titule.

Tim je, bez sumnje, veoma talentovan, ali dopunska selekcija je neophodna. Ukoliko ostanu Stanojevic i Scepanovic, onda najpre treba dovesti igraca na poziciji pet (centar). Vujanicu treba iskusan plejmejker koji ce uspesno podeliti minutazu, a ujedno biti i dobar ucitelj najtalentovanijem plejmejkeru kojeg ova zemlja ima u poslednjih deset godina. Scepanovic, Vesa i Materic su dobro resenje za bekove. Nadjfeji bi mogao da postane jedan od stubova tima sledece godine, a na krilnoj poziciji mozda nedostaje jos jedan visoki suter, koji moze da pogodi trojku i rasiri protivnicku odbranu. Ako mozemo malo da mastamo o imenima buducih pojacanja na tom spisku bi mogli da se nadju Cabarkapa, Askrabic, Jahovic, stariji Nadjfeji, Koturovic, Drobnjak (ako ode iz Sijetla), Tomasevic (ako mu padne cena i zaboravi sta je doziveo u "Pioniru), Beric…

Glupo je pricati o tome ko bi mogao da ode, treba se uzdati u dobru procenu uprave.