Svako ko je pomno pratio navijacke pokrete sedamdesetih godina, mogao je primetiti da su se tribine nasih stadiona tresle od poklica: "bili, bili", "crveno beli", "plavi, plavi"... a da su Partizanovi fanovi osim skandiranja imena i boji voljenog kluba, imali na repertoaru desetine pesama posvecenih igracima, timu, pa cak i stadionu. Sama ta cinjenica dovoljno govori o kvalitetu navijanja jednih i drugih. Dok "purgeri" i cigani danas uglavnom cute o tim vremenima, Splicani namerno zamenjuju teze pa sebe predstavljaju kao rodonacelnike svega i svacega u navijackom zivotu, sto nema veze sa realnoscu.

Sedamdesete su bile specificne po dugoj kosi koju su nosili igraci i navijaci, i po proboju rock 'n' roll –a na tribine. Dok su Englezi i retki Evropljani obradjivali pesme Beatles –a i Rolling Stones –a, Grobari su pored toga repertoar prosirili i mnostvom drugih. Bilo je tu italijanskih kancona "Partizan i samo Partizan, najboji je on, on je sampion", nasih narodnih "Beogradski Partizan najbolji je tim...", "I kad ja  podjoh na stadion...", socijanlo-komunistickih "Grobarska se pesma ori...", te tradicionalnih "Najbolji tim, to svako zna...". Treba spomenuti i cuveni srpski deseterac koji je ostao obrazac za deo navijackih pesama i danas, a ne sme se zaboraviti da je tada nastala i himna koja je doslovce postala Evergrean. U Beogradu je u to vreme rodjen novi navijacki mentalitet, pri tom krseci sve do tada postavljene socioloske i psiholoske norme. Kasne sedamdesete donose i logican sled navijanja na Jugu koje je (treba priznati) sadrzavalo ne malu dozu skandiranja posvecenog danas prokazenom Titu i partiji. Prednjacili su Pancevci (transparent "Volimo Tita i Partizan"), koji su neretko imali problema sa ostalim navijacima koji su tezili srpskoj tradiciji.

Osamdesete donose i rec "delije" u pesme "U Zagreb idu sve delije smele, to su momci iz Srbije cele". Cuvena je i pesma "Partizane beogradski sine, mi delije sa tobom idemo, srpski narod s tobom ce da gine, Partizane mi ti se kunemo". I navijaci hrvatskih timova bili su provocirani na razne nacine. Splicanima je pevano "Marjane, Marjane...", i "neka cela riva cuje da je P... sveti Duje", ali je apsolutni hit bila "Mrzim Hajduk i Torcidu...", tj. Zagrepcanima "Zora svice, dan se beli". Sa porastom incidenata pojavljuju se pesme u vezi sa tom tematikom, a najcuvenija je "Hiljade Grobara i huligana...". Iz tog vremena pamti se i fenomenalno skandiranje "Hej CRNO-BELI, volimo vas, volimo vas, volimo...", koja je vreme odnelo kao i dobar deo pesama iz tog perioda.

Sa radjanjem visestranacja i nacionalizma, na tribinama se uglavnom pevalo otadzbini i naciji, ali Grobari ni tada nisu zaboravljali svoj klub i igrace, a posebno one "neatraktivne" kao sto su Jesic, Rojevic i pogotovo Zupic "We love you, Bajro we do". Stranacki lideri nisu bili previse previse pominjani, mada je u zapadnim republikama bilo provokacija na tu temu "Partizan, Partizan, to je srpski tim, (Milosevic, Draskovic) ponose se s njim". Seksualna tematika zauzima posebno mesto, a narocito je bila izrazena u vreme kada su gospoda iz FSJ pokusala da ospore dve potpuno zasluzeno osvojene titule. Tandem "nedodirljivih" bio je pocastvovan dvema masovno pevanim pesmama "Oj Slavko Sajberu, najveci pederu, doci ce, Slavko i taj dan kada ces biti silovan", i "Savez ima dva pedera, Miljanica i Sajbera".

Cini se, ipak, da su komsije oduvek bile najljuci rivali, pa su i pesme pevane upravo njima, bile najvulgarnije. Repertoar je zaista impresivan. Od "Ciganska se slava polagano rusi...", preko "ciganine prljavi cergaru...", pa do "pusi Bosko pusi Milko...".

Posebno mesto medju navijackim pesmama zauzima ona posvecena tragicno preminulom centarforu CRNO-BELIH Draganu Manceu. "Otis'o si Dragane, ostala je tuga..." je pesma koja se i danas cesto cuje na tribinama nasih stadiona.

Grobari su dokazali da znaju da osluskuju sta se pevusi po Evropi, pa su prvi u jugoslaviji prisvojili himnu Liverpool-a "You'll never walk alone", koja je danas mega hit na svim stadionima u vidu obrade "Daj gol...".

Ma koliko svi zeleli da pevamo lagane i melodicne pesme, valja istaci da su nasi navijaci skloni o-ruk navijanju, tako da se ljubitelji melodije hvataju za glavu pri pevanju nekih pesama. Ma koliko cudno zvucalo, pesme mogu zvucati glasno i kada se pevaju lagano.